Rođenje kroz prisustvo

Ovaj rad nije nastao iz ideje.
Niti iz potrebe da se nešto prikaže.
Nastao je iz unutrašnjeg susreta –
sa sobom,
sa senkom,
sa svetlošću koja čeka da je se setimo.

Figure nisu ni ljudi ni senke.
One su tragovi onoga što se vratilo u život.
Ne u drami, već u tišini.
Ne u dokazivanju, već u prisutnosti.
U prostoru gde reči ne dominiraju,
gde energija govori bez glasa,
gde se duša ne dodiruje rukom, nego pažnjom.

Ove figure nisu skulpture.
One su obnavljajući kodovi.
One nisu nastale rukom. Već odazivom.
Na poziv iznutra.
Na frekvenciju koja je tražila materijalni oblik da se ponovo rodi.
U vremenu.

To nisu skulpture. To su tela u prelazu.
Prozračna, ali postojana.
Vidljiva, ali nestalna.

One ne stoje da bi bile gledane.
One stoje jer su pozvane.

Svaka od njih je portal.
Ne da bi nas negde odvela –
već da bi nas vratila ovde.
U centar disanja.
U trenutak kada postajemo stvarni.

Revivarium je prostor oživljavanja.
Nečeg što je ćutalo.
Nečeg što se sada uspravlja.
I ponovo diše.

Revivarium je prostor vraćanja.
Onoga što je bilo razlomljeno.
Onoga što je ćutalo predugo.
Onoga što je čekalo da bude viđeno – bez da se pokaže.

Zato, ne gledaj ove figure očima.
Stani.
Udahni.
Dozvoli da one vide tebe.

Dragana Stašević
Grand Master Sinergoetike